We are searching data for your request:
Upon completion, a link will appear to access the found materials.
Велико војводство Литваније у ретроспективи упоредне историјске социологије царства
Зенонас Норкус
Преглед светских политичких наука, Вол.3 Но.4 (2007)
Сажетак: Чланак говори о проблему који су недавно у литванској историјској литератури и јавном дискурсу покренули Г. Бересневиˇциус, А. Бумблаускас, С.Ц. Ровелл: да ли је средњовековна литванска држава (Велико војводство Литваније; ГДЛ) била царство? Традиционална историографија није користила концепте „царства“ и „империјализма“ у раду о ГДЛ. За немарксистичке руске историчаре, ГДЛ је био једноставно друга руска држава, па руски империјализам против Руса није могао постојати. За марксистичке историчаре империјализам је био фаза у „капиталистичкој формацији“, која је непосредно претходила социјалистичкој револуцији и везана је за одређени период светске историје, па су истраживања о прекапиталистичким царствима и империјализму била сумњива за анахронизам. Из супротног разлога, који је произашао из херменеутичке методологије, говор о томе како су средњовековно литванско царство и империјализам били анахронизам и за немарксистичке пољске и немачке историчаре, јер су они сматрали царствима само оне полите које су тврдиле да су наследнице Римског царства. Међутим, литванска политичка елита никада није износила такве тврдње, мада би се за овај циљ могла користити теорија литванског порекла од Римљана (Легенда о Палемону). Користећи недавни рад у упоредној историјској социологији царстава С.Н. Еисенстадт, И. Валлерстеин, А. Мотил, Б. Бузан, Р. Литтле, А. Ватсон, М. Беиссингер, Цх. Тилли, Тх.Ј. Барфиелд и М. Доиле, аутор тврди да је ГДЛ био царство јер је био (1) највећа држава у Европи крајем 14. и почетком 15. века, (2) војно експанзиван у свим правцима ако га надређена војска није држала под контролом моћ, (3) приказао територијалну структуру карактеристичну за царства, која се састоји од метрополе и периферије, (4) имао је неформално царство и сферу хегемоније, (5) успоставио је империјалну „Пак Литуаницу“ на широким територијама обезбеђујући трговачке путеве на велике даљине. Типолошки, то је било наследничко царство, типолошки различито од „варварских краљевстава“ која су створили древни Немци и Викинзи. После унутрашње кризе 1432-1440 која се тумачи као „праг Аугустана“ (у смислу М. Доиле-а), Литванско царство је почетком 16. века еволуирало у савезну државу. Ослањајући се на разлику између „примарних царстава“ и „царстава у сенци“ коју је предложио Тх.Ј. Подручје поља, ГДЛ је класификован као подтип „царства у сенци“, названих „царства лешинара“. ГДЛ је започео као „царство лешинара“, користећи за своје ширење геополитичку ситуацију створену пропадањем монголског царства и тежећи да под својом моћи уједини све земље бивше кијевске Русије. Најважнији исход неуспеха литванског империјалног пројекта је појава три различита источно-славенска народа (белоруски, украјински, великоруски), док би вероватни исход његовог успеха био наставак неподељене старе руске народности.
Овај пост је неупоредив))), стварно ми се свиђа :)
Наравно, ово се подразумева.
Bravo, what words..., a brilliant idea
да ли су још могуће варијанте?
Лепо седети на послу. Одвратите пажњу од овог досадног посла. Опустите се и прочитајте информације написане овде :)
Agree, it is a remarkable piece